Slika 1 naslov

Spomenik u Curugu na trecoj rampi predstavlja ssss ss s dfdf sdf dfsfs sdfs Pročitaj vise »

 

Spomenik žrtvama Racije u Čurugu

Racija

Racija u Čurugu 1942. godine

09.01.2011.

Memorijalno društvo „Racija 1942.“ Čurug je organizovalo na Badnji dan -  6. januara 2011.godine u 14,30 časova (po završetku Svete liturgije) P A R A S T O S sa istorijsko – medijskim časom ISTINA O ČURUŠKOJ RACIJI u Topalovom magacinu – Magacinu smrti (u centru sela) sa motom: Umesto minuta ćutanja – sati sećanja na žrtve Racije.

Prenosimo saopštenje i istorijske podatke udruženja “Racija 1942″:

Racija je naziv za nezapamćen i jedan od najstrašnijih genocidnih zličina u istoriji sveta počinjen nad nevinim žiteljima Čuruga, Žablja, Đurđeva, Gospođinaca, Gardinovaca, Vilova, Loka, Titela, Mošorina, Šajkaša, Kisača, Srbobrana, Temerina, Novog Sada i Bečeja u  januaru 1942. godine. Ovaj zločin po surovosti nadmašuje mnoga nečovečna dela, a mesecima brižljivo pripreman od mađarske fašističke vlade, pod pokroviteljstvom mađarskog šefa države Mikloša Hortija  

     Racija je počela u Čurugu uveče 4. januara. Pohapšeni su ugledni ljudi, imućniji zemljoposednici, zanatlije, lekari, advokati… koji su iste veče na najsvirepiji način pobijeni i bačeni u zaleđenu Tisu.
     
     Pošto su za dva dana ubili oko 70 osoba, mađarski nacisti su na Badnje dan – 6. januara počeli masovna hapšenja po Čurugu. Prostorije opštine nisu mogle da prime sve „četnike koji pružaju otpor“, te su magacini hrane Branka Novakova – Topalova, Trive Šeguljeva i Paula Lampela kao i učionice „Velike škole“ pretvoreni u sabirne logore.

     U prostorijma škole i magacinima uhapšeni su podvrgnuti žestokom maltretiranju, mučenju i batinanju, da bi zatim svirepo streljani mitraljeskim rafalima u zatvorenim magacinima. Preživeli ili ranjeni su naknadno pojedinačno dotučeni. U Topalovom magacinu je zverski ubijeno preko 500 nevinih ljudi, žena i dece.

     Pokolj u Čurugu je trajao  preko Božićnih praznika sve do 17. januara 1942. godine. Nevine stanovnike Čuruga, odrasle muškarce i žene i mlađe, čak i odojčad koju su razbijali o zidove i kamione, ubijali su mađarski vojnici, žandari, policija i njihovi pomagači meštani. Potom su ih kolima nosili na živu Tisu i bacali pod led da se nikom groba ne zna.

     Da je neko mesto za nekoliko dana izgubilo 30 posto svog stanovništva, kao Čurug u Hortijevskoj raciji, postalo bi simbol stradanja tog naroda. Najmanje 3.500 Čuružana je istesterisano, gvozdenim šipkama dotučeno, mitraljirano, otresani glavama o lipe i bandere… Falsifikovana istorija je drastično umanjila broj iskorenjenih Čuružana na manje od  900.

Posle Drugog svetskog rata zabranjena su obeležavanja godišnjica Racije. Regent Mađarske Horti Mikloš se pojavio u svojstvu svedoka na Nirnberškom procesu i izvukao od odgovornosti za genocid nad civilnim stanovništvom Bačke, Baranje i Međimurja. Ovaj nekažnjeni zločinac je tokom rata oslobodio odgovornosti oficire koji su počini Raciju po njegovom nalogu.

     U posleratnoj Jugoslaviji, a posebno u Srbiji, podaci o žrtvama Racije bili su nepotpuni, iskrivljeni, a istina prećutkivana, jer je broj ubijenih drastično smanjen, a nikada nije sačinjen popis žrtava, te se i dan danas ne zna identitet svih žrtava Racije.

     Prema podacima iz mađarskih vojnih krugova do kojih je došao narodni poslanik Stranke malih posednika, Endre Bajči Žilinski januarska genocidna racija 1942. odnela je najmanje 12.763 žrtve. Endre Bajči Žilinski je izgubio život braneći dostojanstvo i prava žrtava Racije.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>